PEKINE KIFLICE

Početkom devedesetih godina, sa nepunih devetnaest, sam došla na studije u veliki grad. Došla i ostala. Sada ga već nazivam svojim i nemam drugi dom sem ovog. Grad kao dom je ipak širok pojam, ali ne mogu to nazvati drugačije. Selila sam se preko dvadeset puta, menjala kvartove, parkove i pijace. Navikavala se na to da delim životni prostor sa ljudima koji su mi vremenom postali i bliski prijatelji. Stekla komšije u skoro svakom delu grada. Znam da mnogi vole sigurnost i stabilnost, ježe se od promena, beže od neizvesnosti. Ipak, na ovaj polunomadski način života sada gledam kao na benefit. Stalne promene nateraju čoveka da se brzo i sa lakoćom prilagođava. Da postane otporniji na iznenađenja koja mu život neminovno donese. Vremenom sam shvatila da mir i spokoj suštinski nosimo u sebi. Da dom možemo stvoriti među bilo koja četiri zida, ali pod uslovom da tu uselimo osmeh i zagrljaje dragih nam ljudi.

Peka, nadimak od Petrija, vlasnica jednosobnog stana u centru grada u kojem smo stanovali par godina, je bila vitka, otmena žena. Blage naravi, sa iskrom radosti u očima, službenica u penziji i vrsna domaćica. Živela je vrata do nas a nedeljom ujutro bi često kratko pozvonila, znala je da duže spavamo, i donosila tanjir sveže pečenih kiflica sa sirom. Taj miris svežeg peciva u nedeljno jutro mi je tada jasno govorio: ovo je tvoj dom.

Kada sam se selila zapisala sam recept u svoju kuvar svesku. Ne znam kako se u originalu zovu, za mene su ostale Pekine kiflice. Često ih mesim svojoj deci. Ostavljem im u amanet mirise i ukuse kao trag. Da u bilo kojoj tački sveta, u koju se u budućnosti budu otisnuli, prepoznaju obrise svoga doma. Da žive slobodno i nesputano, šire vidike. Da im svet bude dom.

Potreban materijal:

• 1/2 l mleka

• 1 kvasac

• 3 žumanca + 1 za premazivanje

• 1 dl ulja

• 200 gr margarina

• malo šećera (1-2 supene kašike), kašika soli, susam

• cc 800 - 900 gr brašna, meko TIP 400

• 500 gr sira (mladi ili poluzreli)

U mlako mleko sipamo šećer i kvasac da se digne. Nakon desetak minuta dodamo ostale sastojke, a potom lagano sipamo brašno i mesimo. Testo treba da bude meko i da se lako oblikuje. Podelimo ga na osam delova i umesimo od njih jufkice (loptice). Ne mora da odstoji, ali biće mekše i vazdušastije ukoliko ga pustimo malo da odmori na toplom. Svaku jufkicu razvučemo oklagijom, podelimo na osmine i filujemo sirom. Oblikovane kiflice ređamo u podmazan pleh, premažemo žumancetom, posolimo, pospemo susamom. Na svaku kiflicu od gore stavimo parčence margarina i pečemo u rerni zagrejanoj na 200°C oko dvadesetak minuta tj. dok ne porumene.

Ovaj recept koristim vec godinama. Brzo se pripremaju i što je najbitnije uvek uspeju. Bitno je samo da testo kada se umesi ne bude tvrdo i da se koristi meko brašno. Idealno za početnike koji se prvi put upuštaju u pustolovinu mešenja kiselog testa. Prijatno