Mirna je i tiha ova nedelja. Svedena na jednostavne i krotke misli. Obojena sećanjem na one koji su bili pre nas. Koji su nam živote podarili, toplinom podojili, veru usadili i radošću obgrili. Volim ovakve nedelje. Vratim se sebi. Pronađem balans, mir i svrhu. Pripremim se za sve ono što sutra donosi. Znam da mogu jer oni su me tako naučili. Oni meni a ja svojoj deci veru u siguran korak prosledili. Ima li šta lepše od toga?
Uz ovakvo nedeljno popodne slaže se jednostavan slatkiš. Da zamiriše na dom u kome sam rodjena, da podseti koliko je lako biti živ i srećan danas, jer baš tako se osećam.
Kako ste mi vi ovog hladnog decembarskog dana?
Potreban materijal:
1,5 dl mlake vode
1.5 dl kisele vode
1/2 kocke svežeg kvasca
1/2 praška za pecivo
50 gr šećera
1/2 kašike soli
100 gr suvog grožđa
300 gr mekog brašna
šećer u prahu za posipanje
3 dl ulja za pečenje
Priprema:
U mlaku vodu sipamo malo šećera i pola kockice kvasca. Ostavimo da odstoji kako bi kvasac započeo sa fermentacijom. Nakon 15 -20 min sipamo kiselu vodu, ostatak šećera, so, brašno i prašak za pecivo. Sve lagano mutimo i pri kraju kada testo postane žitko i konzistencije da je gušće nego za palačinke a ređe nego za mekike, dodamo i suvo grožđe. Ulje zagrejemo u malom sudu (kako bi njegov utrošak bio što manji), kašikom vadimo uštipke i pečemo sa obe strane dok ne porumene.
댓글