VEKNA SA KAJMAKOM I ZAČINSKIM BILJEM

Sestra se vratila sa planine, i kao suvenir donela pravi zlatiborski kajmak. Mlad, blag, kremast, ali u količini koja bi bila fatalna kada bi se pojela tek tako, za dva doručka. Razmišljajući kako da ukrotim želju da ga kašikom mažem po vrućem tostu, prelistavala sam po netu stranice u kojima se spominje. Kažu, doneli su ga u Srbiju Turci, a i reč bi trebalo da je njihovog porekla. U prevodu znaći „topiti“. Oni ga najčešće jedu u slatkoj kombinaciji sa medom. Mi na Balkanu, uglavnom kao slani dodatak mnogim gurmanlucima, i to za sva tri obroka.

Još od detinjsva vučem slabost prema svim vrstama testa. Miris sveže pečenog, slatkog ili slanog peciva uvek je pronalazio način da se promigolji iz kuhinje, oboji jutro i naglasi da je vikend. Verovatno zbog toga ovaj naš kajmak nisam ni videla kao prilog ćevapima. Iskočila mi je slika divnog recepta koji sam nedavno videla na profilu @amourducake i pokrenula u glavi proces kombinovanja namirnica. To su momenti kada ostavljam knjigu, odlažem šoljicu kafe ili prekidam širenje veša. Vadi se brašno, kvasac, oklagija koji su uvek na dohvat ruke. Uskoro namamljene, pospane glave ukućana zaviruju preko moga ramena. I ovoga vikenda jutro miriše na dom.

Potrebam materijal:

• 1/2 l mleka

• 1 kvasac

• 3 jajeta

• 250 gr kajmaka

• 1-2 supene kašike šećera

• 1 kašika soli

• po 1 kašičica od svakog začina ( bosiljak, ruzmarin, majčina dušica)

• beli luk ( koristila sam u granulama ali je aromatičniji sveži kada se ispeče)

• cc 700 - 800 gr brašna, meko TIP 400

U mlako mleko sipamo šećer i kvasac da se digne. Nakon desetak minuta dodamo ostale sastojke: jaja ( jedno žumance ostavimo za premazivanje), so i brašno, i umesimo meko testo. Oblikujemo ga u loptu, prekrijemo kuhinjskom krpom i ostavimo da odstoji pola sata na toplom. Za to vreme pripremimo premaz od kajmaka. Po kašičicu začina, beli luk i po potrebi so dobro umešamo u kajmak.

Nakon što je odstojalo i naraslo, testo razvučemo oklagijom na debljinu od cc 1 cm. Premažemo ga filom od kajmaka i začina, zatim isečemo na kvadrate koli su otprilike širine kalupa u kojem ćemo peći veknu. Komade testa redjamo jedan na drugi tako da je izmedju svakog kvadrata sloj fila. Kalup za pečenje podmažemo i u njega ubacimo veknu od testa da bude vodoravno položena. Od gore testo premažemo preostalim žumacetom. Pečemo je u zagrejanoj rerni na 200°C oko 20 - 25 min tj dok ne porumeni i bude pečena.

Ovu aromatičnu veknicu je najbolje poslužiti toplu. Jednako prija uz jurtarnju kafu i par dana nakon pečenja. Jedini problem je što retko ostane koje parče već nakon prvog iznošenja na trpezu. Začine možete kombinovati po svojoj volji. Kajmak joj daje sočnost a ne čini je da bude previše masna i teška. Nije komplikovana za pripremu.

Verujem da ćete uživati u ovom slanom zalogaju. Jutro će na vikend mirisati i okupiti ukućane za stolom, prijatno.