ZAPEČENI PLAVI PATLIDŽAN

Japanci imaju narodnu poslovicu: „Najsrećniji vesnik nove godine je prvo planina Fidži, zatim soko i na kraju patlidžan“. Mi patlidžanu ne pridajemo toliku važnost kao Japanci. Ipak, ovaj pomalo mističan plod, plavo čjubičaste boje, kao da ima magijske moći. Poreklom je iz Indije, gde i dalje raste kao divlja biljka, a na naše prostore je došao sa Turcima. Dugo smatran povrćem, tehnički je zapravo voće. Sirov se, zbog otrovnog sastojka solanin M, ne konzumira. Ali nakon termičke obrade, kuvanjem i pečenjem pretvara se u ukusnu i zdravu namirnicu sa širokim dijapazonom benefita po naš organizam.

Zbog visokok sadžaja vode i vlakana idealna je namirnica za nas gurmane. Niskokaloričan, bogat kalijumom, vitaminima B kompleksa, pomaže kod fizičke i mentalne napetosti, štiti od slobodnih radikala, regeneriše žuč, jetru i krvne sudove. Prava riznica zdravlja, a opet iz nekog nepoznatog razloga, nedovoljno rasprostranjen u našoj kuhinji.

Pripadam onom soju ljudi koji reaguju na kontraste i krajnosti kao na izazov. Mlako i prosečno ne drži moju pažnju. Možda sam baš zbog toga sa oduševljenjem odslušala recept koji mi je , uz popodnevnu kafu, sestra usmeno prenela. Ima neke čarolije u tim plodovima glatke sjajne površine, bogate pigmentom. Tako savršene na oko a opet tajanstvene. Od nas i našeg umeća zavisi da li će nam pružiti raskoš i užitak, ili gorčinu. Baš kao i sa ljudima, sa ovom sortom treba umeti…

Recept koji sledi krajnje je jednostavan. Zadovoljstvo prilikom konzumiranja zagarantovano.

Potreban materijal:

• dva patlidžana srednje veličine

• čeri paradajz

• zelena paprika

• mladi crni luk

• beli luk

• mocarela ili mladi sir

• feta sir

• trvdi sir za rendanje

• maslinovo ulje, so, bosiljak i začini po ukusu

Patlidžan operemo i isečemo po dužini na pločice debljine 1.5 do 2 cm. Posolimo ih, poredjamo na tanjir jednu preko druge i od gore pritisnemo daščicom i nekim teškim predmetom. Ostavimo ga ovako da odstoji sat vremena. Za to vreme patlidžan će pustiti sok sa gorkim supstancama. Osušimo ga papir ubrusom i ređamo u tepsiju obloženu papiromom za pečenje. Na svako parče stavimo naseckano povrće i prelijemo maslinovim uljem i začinom. Pečemo ga u rerni zagrejanoj na 200° C nekih 20 min a potom izvadimo, stavimo na svaki mocarelu, fetu i od gore narendani sir. Vratimo u rernu i pečemo još malo da se sve rastopi.

Ovo jelo je bogato aromom, sito a niskokalorično. Može se služiti kao samostalni obrok a i kao prilog jelima od mesa. Nadam se će vam se zbog svoje jednostavnosti recept dopasti i da će ovi egzotični plodovi naći mesta u vašem svakodnevnom jelovniku. Prijatno!