ŠAPICE SA ROGAČEM

Ima nas raznih. Visokih, niskih, mršavih, punijih, vedrih, namrgođenih. Lepih, ružnih ili običnih. Koje god kriterijume da primenimo, nije do ljudi koje analiziramo već do nas samih. Ono što vidimo, osećamo, prihvatamo ili odbijamo simbioza je našeg unutrašnjeg sveta i energije koja nas okružuje. Kada se te energije poklope i zaiskri hemija momenta, sve se posloži. Desi se lepota. Tada svi kriterijumi i zahtevi padaju u vodu. Standard za lepotu nije etalon sa uzorcima po gradaciji poredjanim. Standard je naše oko, dušom zagledano u ono što budi naše interesovanje i širi zenice. Standard smo mi sami.

Šapice sa rogačem su jedan od najlepših kolača.

Znam da se mnogi od vas neće složiti sa ovom konstatacijom. I ne zameram. Ne vidite ih mojim očima. Niste ih gledali kao dete u prohladnoj „velikoj sobi“ porodične kuće, uredno poređanih na staklenoj starinskoj tacni. Stajale su na gornjoj polici, da ih mali dečiji prsti ne mogu krišom dohvatiti pre ručka. Mirisale su toplo i slatkasto, sa blagom notom opore težine. Bile su meke ali i dovoljno čvrse da se na njima jasno razaznaju otisci šara od kalupa. Šapice sa rogačem, remek delo bakinih ruku koje su ih mesile nekoliko dana pre nego što će se okupiti familija. U njima je satkana sva lepota i ljubav koje moje oko može da sagleda.

Lepota je ipak samo u oku posmatrača.

Potreban materijal:

• 250 gr mlevenog rogača

• 250 gr margarina ( bolje su oko se kombinuju mast i margarin)

• 2 jajeta

• 250 gr šećera

• 300 gr brašna

• prašak za pecivo

Pomešamo suve sastojke, sem brašna i prašek za pecivo. Dodamo ih u omekšali margarin i jaja, a potom lagano dosipamo brašno. Količina brašna može da varira, okvirno je cc 300 gr. Testo treba da bude glatko, ne previše tvrdo, da se ne lepi za prste i lako oblikuje.

Otkidamo komadiće testa, punimo modlice i slažemo u tepsiju. Kalupi - modlice se ne moraju podmazivati, ali je potrebno da u tom slučaju pečene šapice vadite iz njih dok su još vruče. Zagrejemo rernu na 180°C i pečemo ih 15-20 min. Vruće šapice istresamo iz kalupa tako što ih par puta kucnemo o pleh. Lako ispadaju, samo budite pažljivi jer su tada još meke i mogu se izlomiti. Već za desetak minuta, kako se hlade dobijaju potrebnu čvrstinu. Ređamo ih na poslužavnih i po želji pospemo prah šećerom. Ovo je kolač koji može dugo da stoji, a vremenom postaje sve ukusniji. Recept je veoma star i generacijama se, u mojoj familiji, prenosi sa kolena na koleno. Nadam se da ćete uživati u degustaciji koliko i ja, prijatno.